Када се помене Билећко језеро, многи пред очима виде велико водено пространство, ушушкано међу каменита херцеговачка брда обрасла закржљалом вегетацијом карактеристичном за медитеранска подручја. Археолози се сјете блага, античких и средњевијековних насеља, које мирно дријема на дну, риболовци набрајају бројне врсте риба и са поносом објављују фотографије са трофејним уловима, купачи га зову херцеговачким морем, а инжењери знају да у мирној води чучи велика снага и да чека да је генератори претворе у електричну енергију. Јeдна од највећих вјештачких акумулација на Балкану настала је изградњом бране Гранчарево 1968. године, на осамнаестом километру низводно од извора ријеке Требишњице. Ова акумулација на надморској висини од око 400m, запремине 1280 милиона m³, дужине 18 km и ширине 3–4 km, омогућла je годишње изравнање протицаја ријеке Требишњице. Данас са правом можемо рећи да су Билећко језеро и брана Гранчарево срце цијелог хидротехничког система ријеке Требишњице. Успјешна реализација пројекта изградње бране Гранчарево и прибранске хидроелектране Требиње I, била је пионирски подвиг европских размјера и доказ да је у карсту могуће градити велике хидротехничке системе. Уз брану Гранчарево изграђена је прибранска хидроелектрана ХЕ Требиње 1, са два генератора од којих је сваки био инсталисане снаге 54 МW.  Док су данас  машинској хали  ХЕ Требиње 1 смјештена три агрегата (инсталисане снаге 2х60 MVA+1х70 MVA), са инсталисаним протоком (3х70 m³/s), средње годишње производње 380 – 420 GWh.

Захваљујући изградњи система ријеке Требишњице, ми, у времену када цијели свијет брине због недостатка питке воде, можемо да се похвалимо великим воденим богатством. Правилно управљање овим природном благом, велики је изазов који је повјерен Хидроелектранама на Требишњици.

Да би се задржао постојећи квалитет воде и очували постојећи водени екосистеми, те смањиле количине загађивача, Хидроелектране на Требишњици учествују у пројектима реконструкције пречистача отпадних и фекалних вода у Билећи и Требињу, и помажу њихово одржавање.

У оквиру акционог плана уређења ријеке, а у сарадњи са спортско-риболовним друштвом, сваке године се врши и порибљавање водотока Требишњице. За порибљавање цијелог слива ријеке Требишњице у мријестилишту „Миротињ“ годишње се произведе од 700 000 до 800 000 комада млађи поточне, мекоусне и калифорнијске пастрмке. Последње порибљавање Билећког језера и ријеке  Вријеке, обављено је 11. 11. 2020. године са 20 000 комада млађи величине од 9 до 10 cm.

Поред различитих врста пастрмке, Билећко језеро је богато и многим другим врстама рибе: сом, голаћ шаран и шаран љускар, амур, клен, стругач, златни караш, бабушка, деверика, црвенперка, гаовица, гргерч, сунчаница, зеленка, амерички сомић.

[Best_Wordpress_Gallery id=“97″ gal_title=“Poribljavanje Bileckog jezera-2″]