Изградња хидроенергетског система на Требишњици одвијала се фазно, зависно од истражености појединих дијелова терена, стања пројектне документације и потреба за енергијом. Припремни радови на првој фази изградње хидросистема на Требишњици су започели 1959. године када се приступило радовима на приступним путевима, градилишним насељима, измјештању ускотрачне жељезничке пруге Требиње – Билећа, реконструкцији путева првог реда и другим објектима, а нешто касније су почети радови на главним објектима.
За прву етапу прве фазe градње, одабрани су објекти и постројења који имају наглашен хидроенергетски значај. У овој етапи изградње завршене су двије хидроелектране: ХЕ Дубровник, која је пуштена у рад 1965. године и ХЕ Требиње I која је пуштена у рад 1968. године. Поред поменутих производних објеката у оквиру ове етапе изграђено је и Разводно постројење Требиње лоцирано у Мокром пољу са напонским нивоима 35 kV, 110 kV и 220 kV, са трансформацијама 110/35 kV и 220/110 kV.
Један од сложених послова који је извршен у оквиру изградње хидроенергетског система Требишњице је био и спашавање културно историјске баштине и вјерских објеката из долине Требишњице. У овој акцији учествовали су: Завод за заштиту споменика из Сарајева, Земаљски музеј Сарајево, Завичајни музеј Требиње и стручњаци са Станфорд Универзитета из Калифорније. Том приликом измјештена су два средњевјековна немањићка манастира Добрићево и Косијерево на нове локације и Арсланагића мост као и велики број средњевјековних стећака и значајна количина археолошког материјала.
Завршетком прве етапе створене су повољне могућности и основа за комплексно енергетско и мелиорационо рјешавање сливног подручја ријеке Требишњице. Након тога активности су усмјерене на даља истраживања, студије, пројектовање и изградњу нових објеката. Истовремено са првом фазом приступило се студијским и истражним радовима на искоришћавању вода на цијелом подручју Источне Херцеговине. Као резултат таквих истраживања омогућено је да се крајем 1976. године усвоји нова водопривредна основа, која је указала на могућност бољег искоришћења вода Требишњице и њеног што дужег задржавања на површини. Тако је утврђена могућност изградње хидроелектрана низводно од бране Горица, уз потпуно коришћење вода Поповог поља и формирање сталног тока дуж цијелог поља. У периоду након пуштања у рад објеката прве етапе прве фазе, уграђен је трећи агрегат у ХЕ Требиње I, снаге 60 МW (пуштен у погон 1975. г.), извршено је повећање коте успора акумулације Билећа за два метра, чиме се енергетска вриједност акумулације повећала за 60 милиона kWh.
У оквиру друге етапе прве фазе изграђена је ПХЕ Чапљина са великом инсталисаном снагом од 420 МW. Поред тога ријешен је низ водопривредних, пољопривредних и осталих привредних проблема овог подручја. Изграђена је и ХЕ Требиње II са инсталисаном снагом од 8 МW. У РП Требиње је уведен напонски ниво од 400 kV у склопу тадашњег југословенског система “Никола Тесла”, уграђена трансформација 400/220 kV и изграђен дио потребног простора за подручни диспечерски центар управљања за систем Хидроелектрана на Требишњици. Изградњом преградних профила Гранчарево и Горица прекинута је природна циркулација фауне на ријеци Требишњици, а такође и измијењен природни амбијент за опстанак појединих рибљих врста, па су стога Хидроелектране на Требишњици предузеле вјештачко порибљавање ријечног тока и вјештачких језера. У ту сврху формирано је мрјестилиште Миротињ као и рибогојилиште Јазина.
Упоредо са изградњом 1. фазе хидросистема Требишњице реализован је и обиман фонд истражних радова и урађени су дијелови пројектне документације за искоришћење вода на ширем сливу ријеке Требишњице. Ради се о водама које у природним условима само дјелимично припадају сливу ријеке Требишњице. То су углавном поплавне воде горњих крашких поља, која се налазе узводно од постојеће акумулације Билећа. Те воде у природним условима отичу кроз подземне крашке канале у правцу ријека Требишњице, Брегаве, Буне и Бунице, али су проведене анализе показале да се оне најекономичније могу искористити ако се преведу у постојећу акумулацију Билећа, и даље искористе на већ изграђеним низводним хидроелектранама (ХЕ Требиње I, ХЕ Требиње II, ХЕ Дубровник и ПХЕ Чапљина).
Сагледавајући неопходност даље изградње хидросистема Требишњице приступило се изградњи појединих објеката у систему Горњи хоризонти. Тако је спојни тунел Дабарско поље – Фатничко поље у дужини од 3240 m пробијен 1985. године, а изградња доводног тунела Фатничко поље – акумулација Билећа започела 1986. године и до 1991. године пробијено је око 65% од укупне дужине 15834.5 m. Радови на пробијању преосталог дијела тунела су настављени 2001. године, а завршени су 2006. године. Такође у току су и допунски истражни радови на подручју Невесињског поља.