У циљу очувања рибљег фонда „Хидроелектране на Требишњици“ сваке године врше редовна порибљавања са млађи калифорнијске и поточне пастрмке различитих узрастних категорија, произведене у властитом мријестилишту “Миротињ”.  Ради се о пуносистемском узгоју, почевши од матичног јата, мријеста, производње млађи, па до формирања матичног јата неопходног за репродукцију. Производња се обавља на двије локације: мријестилиште Миротињ и рибогојилише Јазина,  а основна  намјена ових објеката је производња икре и млађи салмонидних врста рибе за потребе порибљавања Слива Требишњице и свих отворених вода Источне Херцеговине.  Иза производње  млађи аутохтоних салмонидних врста стоји дугогодишње искуство које је настало као законска обавеза надокнађивања нарушеног стања рибљег фонда насталог изградњом  хидроенергетских објеката и акумулационих језера чиме је дошло до поремећаја рибљих станишта и пресијецања природних миграторних путева којима  ендемске салмонидне врсте нису добро прилагођене. Ситуација је додатно погоршана уношењем алохтоних врста, њиховим  прилагођавањем на услове воде и мријештењем, која је довела  до укрштања алохтоних и аутохтоних врста чиме је створена потпуно нова слика генетских и фенотипских  особина, а што је довело у опасност очување генског  фонда ендемских салмонидних врста риба Требишњице.  Из тих разлога указала се потреба да Хидроелектране на Требишњици приступе изради студије „Процјена стања  ихтиофауне на акумулацијама Билећа и Требиње са планом заштите и одрживим коришћењем“ којом се извршила процјена стања ихтиофауне на акумулацијама Билећа и Требиње, утврдио се квантитативни и квалитативни састав рибљег фонда на Билећком и Требињском језеру и предложен план заштите са  препорукама за одрживо коришћење.

У складу са препорукама студије, мријестилиште Миротињ је отпочело са узгојем аутохтоне поточне пастрмке. За успјешну ревитализацију аутохтоних салмонидних врста кључно је било формирање матичног јата доказане генетичке аутохтоности, које ће бити полазна  основа за производњу млађи у мријестилишту Миротињ. Како би се испунили сви неопходни услови за добру производњу уложена су и потребна средства за обнављање постојећих производних капацитета, за реконструкцију постојећих базена  и  набавку потребне опреме, насадног рибљег материјала (оплођене икре и млађи). Након формирања матичног јата намјера је да се сваких 3-5 година понови овај поступак, у циљу „освјежавања“ генетског материјала произведене млађи, што ће допринијети  њеном  бољем  преживљавању и адаптацији на природне услове водотокова. У циљу побољшања диверзитета ихтиофауне прошле године је извршено порибљавање са 6.000 комада млађи мекоусне пастрмке, која је иначе становник ријека јадранског слива (Брегаве и Неретве). Њено добро адаптирање на нове услове средине је потврђено ове године  изловом примјерака величине 20-так цм. Ово ће значајно допринијети вриједности рибарства у  Сливу Требишњице, те повећати атрактивност спортско-рекреацијског риболова који има дугу традицију у овом подручју и представља велики екотуристички потенцијал. Оваквом  политиком  господарења водама и рибљим популацијама Хидроелектране на Требишњици су приступиле заштити ендемских аутохтоних врста риба што је један од приоритета заштите ријеке Требишњице, чиме је  постојеће мријестилиште и рибогојилиште  добило још више на важности. Имајући све ово у виду, евидентно је да је било неопходно успостављање модерног концепта очувања и унапријеђења ихтиофауне на основу којег ће се проводити мјере интегралне заштите рибљег фонда. Како комплетан слив Требишњице има изузетан потенцијал не само за производњу електричне енергије већ и за развој риболова као специфичног вида туризма, јер се у сливу Требишњице може понудити риболов пастрмских врста како у дијеловима ријечног екосистема тако и у језерским екосистемима, Хидроелектране на Требишњици дају велику  подршку  раду спортско-риболовним друштвима у регији.

Сарадња је успостављена са спортским риболовним друштвом „Требиње“, као и другим спортским риболовним друштвима из регије Херцеговине, који поред вршења порибљавања контролишу и надгледају риболовне воде како би се спријечио криволов.

Од количине пастрмске млађи која је произведена ове године порибљено је око 500 000 комада рибље млађи пастрмке различитих узрастних категорија, а дио рибе је остављен у рибогојилишту за потребе обнављања матичног јата и за властите потребе ХЕТ-а, као  и донацију конзумне рибе за потребе локалне заједнице. Порибљавања су  извршена  на  сљедећим локалитетима: Билећко језеро, Горичко језеро, ријека Требишњица, ријека Вриока, ријека Заломка, ријека Брегава, национални парк Сутјеска (ријека Сутјеска и језера на Зеленгори), воде Гацка (ријека Изгорка, језеро Десивоје, језеро Клиње).

[Best_Wordpress_Gallery id=“21″ gal_title=“ODRŽAVANјE IHTIOFAUNE U SLIVU RIJEKE TREBIŠNјICE“]