Може ли за људе из херцеговачког крша, који су се вијековима борили са поплавама од јесени до прољећа и са екстремним сушама током љета, пољопривреда постати значајна развојна шанса? Можемо ли, показујући примјере и користећи искуства најразвијенијих свјетских пољопривреда, убједити херцеговце да „не бјеже од мотике“, јер ова дјелатност даје сигурне приходе и представља извор добре зараде како за појединца тако и за државу?
Да бисмо боље илустровали могућности које пружа модерно бављење пољопривредом навешћемо примјере двије земље у којима се обрађује приближно иста површина земљишта, Холандија и Србија. У Србији се пољопривредом бави двоструко више људи него у Холандији, али са 85 милијарди еура Холандија од пољопривреде зарађује тридесет пута више него Србија. Према подацима Уједињених нација процјењује се да се у свијету наводњава око 15% обрадивих површина – са којих се добије преко 75% укупне пољопривредне производње. Узимајући у обзир наведене чињенице са пуним правом се може рећи да унапређивање наше пољопривредне производње треба почети модернизацијом и изградњом савремених система за наводњавање, који ће довести до убрзаног и организованог развоја у кратком временском периоду и који ће нам помоћи да сустигнемо и најразвијеније земље у овој области.
Министарство пољопривреде, шумарстава и водопривреде Републике Српске, Град Требиње и „Хидроелектране на Требишњици“, схватајући значај који производња хране има за развој регије и државе, покренули су вишемилионски пројекат изградње система за наводњавање који обухватају сљедеће територије града: Требињско поље са Зубачким платоом, горњи дио Љубомира (Врпоље, Баре и Моско), Завође (обухвата села Г.и Д. Врбно, Будоши и Јасен), Мркоњиће, Дријењане и Гомиљане, чиме се стварају услови за култивисање и оживљавање пољопривредне производње на површини преко 2000 хектара.
Извршни директор Дирекције за производњу и техничке послове, Илија Таминџија, поносно истиче да је овај пројекат сјајан примјер сарадње Владе Републике Српске, Града Требиња и „Хидроелектрана на Требишњици“, који је уједно доказ да се до значајних резултата најбрже долази заједничким радом и залагањем свих надлежних институција, слиједећи потребе грађана и опште интересе земље.
„Учешћем у реализацији овог пројекта, поред испуњавања својих обавеза из водопривредних дозвола, трудимо се да допринесемо развоју пољопривредне производње и да довођењем техничке воде побољшамо услове живота у приградским насељима и у највећем броју херцеговачких села. Паралелно са постављањем цјеводода, постављени су и оптички каблови за интернет и дигитални ТВ сигнал и асфалтирани су значајни дијелови саобраћајница, чиме су створени предуслови за оживљавање села и интензивније бављење сеоским туризмом “, истакао је Таминџија.
Веселин Дутина, директор Аграрног фонда града Требиња, наводи да се на њихов позив за коришћење новоизграђеног система за новодњавање на подручју Требињског и Петровог поља, који дијелом покрива и Зубачки плато, пријавило око 550 домаћинстава из мјесних заједница са ових подручја и да је пријатно изненађен великом бројем заинтересованих пољопривредника.
Један од главних пројектаната система Душко Вујовић из „Хидроелектрана на Требишњици“ објашњава да је завршена изградња примарне водоводне мреже на подручју Зубачког платоа, који са системом за наводњавање Требињског поља представља јединствену хидротехничку цјелину са седам пумпних станица, пет резервоара и више од 120 километара цјевовода.
„Наводњавање на територији Града Требиња има дугу традицију, захваљујући којој су стечена значајна искуства у коришћењу разних техника наводњавања, почевши од најједноставнијих, које за наводњавање користе кола (долапе) и канале, до наводњавања уз помоћ система под притиском (тифонима, кишним крилима, наводњавање „кап по кап“…). Техника допремања и расподјеле воде која се користила код старих система има низ потешкоћа те захтијева огроман мануелни рад и додатну обраду земљишта, док је за савремене системе „под притиском“ за наводњавање потребно отворити само један затварач на парцели. Иако ови модерни системи захтијевају значајна финансијска средства за довођење воде до парцеле и изградњу система на самој парцели, они омогућавају контролисано додавање воде, прихрану и заштиту гајених култура те евентуалну заштиту од касних мразева, мијењајући микроклиму наводњаваних парцела уз изузетно мали мануелни рад, па се уложена средства врло брзо враћају. Овај систем ће омогућити коришћење воде током цијеле године у селима по ободу Требињског поља и за појење стоке и заливање окућница, узгој расада те пластеничку и стакленичку производњу, гдје се до сада користила вода из градског водовода по вишеструко већој цијени.“, објашњава Вујовић.
Вујовић је додао да је новоизграђени систем карактеристичан и јединствен у Европи по висини на коју се испумпава вода, јер се захвата из корира ријеке Требишњице са 267 метара надмоске висине и пумпа до Убала на 1.090 метар надморске висине.
Пољопривредници који су ове сезоне били у могућности да користе нови систем за новодњавање углавном истичу да су им се приноси значајно увећали, да су могли да имају и по двије бербе неких култура, да је много лакше обрађивати земљу, али и да су уштеде воде и финансијских средстава значајне. Сви кажу да се на овакве услове за живот на селу дуго чекало, да се у реализацију овог пројекта мало вјеровало, али да сада са више наде гледају у будућност.