У сарадњи са спортско риболовним друштвом Алаговац, „Хидроелектране на Требишњици“ су почетком марта извршиле порибљавање вода Заломке у Невесињском пољу са око 300 једињки конзумне калифорнијске пастрмке повећавајући тако њихов рибљи фонд и обогаћујући екосистем ријеке.

Никола Тубић, руководилац ХЕ Требиње 1, у чијем саставу послује и мријестилиште „Миротињ“,  гдје  се за потребе порибљавања херцеговачких водотокова годишње произведе од 700 000 до 800 000 комада млађи поточне, мекоусне и калифорнијске пастрмке, наглашава да је ријека Заломка врло специфична по израженом варирању водостаја током различитих дијелова године.

„Док се  током кишне сезоне у Невесињском пољу појављује језеро, у сушној сезони неки дијелови корита ријеке остају суви. Ипак, због бројних мањих извора, и у најсушнијим периодима воде има у око 2 km корита.“, додаје Тубић.

Он са поносом истиче и чињеницу да је још у вријеме Аустороугарске, ово подручје било препознато по изузетној љепоти и разноликости живог свијета, те да постоје записи да је још давне 1901. откривено да ту живи ендемична врста – гаовица, додајући да ће „Хидроелектране на Требишњици“ учинити све да се то богаство сачува и покаже широј јавности.

За Заломку, понорницу из Невесињског поља, геолози тврде да прије три милиона година вјероватно није понирала, него је површински текла из Гатачког поља у Невесињско, потом преко Дабрице данашњом долином Радимље до Стоца и даље коритом Брегаве. Данас се први токови Заломке појављују у Гацку као Ђеропа, затим кроз Невесињско поље протиче под већ поменутим, добро познатим именом – Заломка, а надземни ток завршава под називом Кољешка ријека понирући у Биограду. Понор Биоград гута и по 110 метара кубних воде у секунди и као такав представља јединствен облик крашког рељефа. Недавни,  најкишовитији почетак године у Херцеговини у посљедњих пола вијека изазвао је пораст водотокова и плављење крашких поља, па је на подручју Невесињског поља формирана природна акумулација на простору који је приближан површини пројектованог акумулационог базена за потребе ХЕ Дабар. Херцеговци су тако имали прилику да виде љепоту амбијента у коме ће уживати након изградње система Горњих хоризоната.

[Best_Wordpress_Gallery id=“109″ gal_title=“Poribljavanje Zalomke – Mali doprinos izuzetnom bogatsvu njenih voda“]