het[@]henatrebisnjici.com +387 (059) 260-213

ДВИЈЕ ДЕЦЕНИЈЕ УСПЈЕШНЕ САРАДЊЕ

ПЈЕСКАРЕЊЕ ПЕТРО-ПАВЛОВОГ МАНАСТИРА

На четвртом километру југозападно од Требиња, у питомини Петровог поља које је са три стране окружено брдима иза којих се пружа море, а са четврте стране отворено је према граду, смјештен је Петро-Павлов манастир. Близу је свима који га желе посјетити, а опет довољно је далеко да сестринство манастира сачува свој мир.

„Ми смо овдје дошли ’98. године. Све је било запуштено, а око манастира кратери од пијеска. Овај простор обилује пијеском који је добар за грађевину па су га људи годинама одвозили и остао је простор сличан пјешчаним динама. Пут поред манастира није био уређен. Овдје је одлагано и разно смеће. Земљу, ораницу, уопште нисмо имали. Наш први циљ је био да очистимо простор и да поравнамо терен. Ту, у ствари, почиње наша сарадња са „Хидроелектранама на Требишњици“, која на наше задовољство, непрекидно траје, ево већ, двадесет и једну годину“, евоцира успомене игуманија Павла на дане кад је постојала жеља, упорност и добра воља да се манастирско имање култивише и оплемени.

За претходне двије деценије, управо из те добре воље, каже нам игуманија Павла, све ово што људи данас виде и кажу да је лијепо и уређено, урађено је, у великој мјери, захваљујући доброти људи из „ХЕТ-а“.

„Нису нам давали новчане донације нити су нам требале, али су нам биле потребне машине. И треба истину рећи, они су зими, кад год су имали времена, ти људи који су задужени за механизацију у „Хет-у“, па чак и у слободно вријеме долазили и уређивали земљиште и простор око манастира. И то је трајало годинама. Толико су се везали за овај манастир да би дошли сваке године и рекли: „Ове године нисмо ништа урадили. Шта ћемо?“ и увијек би, оставили најмање 15-20 дана да уреде нешто у манастиру, да ли да донесу неку земљу или ураде нешто друго. Тако смо добили пет хектара обрадиве земље“, уз изразе захвалности, наставља игуманија да нам приповиједа како је уређено манастирско имање, како су, радници „ХЕТ-а“, гдје год би наишли на квалитетну земљу, дотјерали је и оплеменили простор око манастира.

„Стотине камиона земље из године у годину су насуте овдје. На тој земљи подигли смо виноград и 270 стабала маслина. Живимо од тог грожђа које продамо и слатког вина које правимо. За један манастир то је веома битно. Ову двадестогодишњу сарадњу, ове године смо наставили, пјескарењем манастирских цркава. Спољашњост цркава, тај камен је временом добио ту неку боју, добио је патину… и „ХЕТ“ нам је понудио пјескарење. Ми смо набавили пијесак, а они су дали људе и машине. Камен је, као што видите, потпуно избијељен. Погледајте како су нам сад лијепе цркве. Прво смо урадили Петрову цркву, па смо поставили плочник од око једно 70 центиметара око Павлове цркве и онда и њу пјескарили“. Док обилазимо имање и цркве, игуманија не скрива радост због учињеног и истиче да све што је „ХЕТ“ урадио на манастирском имању, у претходних двадесет година, ако би се претворило у новац, била би то значајна средства.

Сарадња између сестринства манастира, игуманије и седам монахиња и запослених у „Хидроелектранама на Требишњици“ се наставља, јер, како рече игуманија Павла, када се 20 година у нешто улаже, онда се то и види. Ипак, од свега, највише се види добра воља, које очигледно у „ХЕТ-у“ није мањкало претходне двије деценије.

« 1 од 7 »